|
Rođen je 25.11.1970. godine u Sremskoj Mitrovici, drevnom Sirmiumu,
jednoj od četiri prestonice
antičkog rimskog carstva.
Svoja prva likovna iskustva sticao je u ateljeu mr.
Dragana Martinovica, a potom na
Fakultetu likovnih umetnosti (1990.-1995.god)
u klasi profesora Živojina Turinskog.
Živi i radi kao slobodan umetnik.
Po svojoj poetici pripada jednom od glavnih
likovnih pravaca koji obeležavaju
kraj XX i početak XXI veka u srpskom slikarstvu – poetskom realizmu.
Dominantna tema njegovog opusa jeste portret.
Tema stara koliko i sama civilizacija,
stara koliko i samo slikarstvo,
ali danas skrajnuta i profanizovana,
i iz umetničkih voda gotovo istisnuta.
Ono čime Savić vraca portret kao slikarsku disciplinu
na zasluženo mesto je njegov majstorski tretman
(sa tehničkog aspekta) kombinovan
sa dubokom psihološkom analizom.
Za njega ljudsko lice je izvesno središte gde se sastaju vreme, duševno i
duhovno stanje, karakter,
ponašanje čoveka, njegovo fizičko stanje, bolest i bol, mladost i radost.
Njegovi portreti
predstavljaju lik između objekta i umetnika,
dva lica, jednog naspram drugog i platna izmedju.
Ti likovi čuvaju u sebi individualnost i autor ih
suptilnom lirskom notom ostavlja nasamo
sa njihovim tajnama i shvatanjima.
Pored portreta (i naravno – autoportreta),
pejsaž je druga odrednica njegovog stvaralaštva. Slikarevo oko se često
okreće ka svetlu
koje ga okružuje i otkriva predmete i predele
u njihovoj punoj lepoti.
On ne robuje fazama, vec instinktivno slika
ono što ga okružuje, te su mu slike povezane
u jedinstven opus ne tematski, već prepoznatljivim likovnim tretmanom.
Izlagao je na blizu 50 izložbi u Srbiji,
kao i u inostranstvu (Mađjarska, Grčka, Italija).
Član je Udruženja likovnih umetnika “ESNAF”
i ULU “SIRMIUM”.
|
|
